Kada su se Srbi pre 14 vekova doselili na Balkan i zauzeli zemlje oko Dunava, sa sobom su doneli i svoje običaje i verovanja. Oni su, kao i ostali slovenski narodi, bili mnogobošci i verovali su da se bogovima moraju sa jeseni i proleća prinositi žrtve u stoci, plodovima, žitaricama, jelu i piću. Nakon dve stotine godina, Ćirilo i Metodije, počeli su da šire hrišćanstvo na našim prostorima.
Šta je to krsna slava i koji su njeni koreni?
Postoje dva verovanja kako je slava postala deo srpske tradicije. U vreme primanja hrišćanstva Srbi su živeli plemenskim životom, a svako pleme imalo je svog domaćeg, plemenskog boga, koji je bio njihov zaštitinik. On je često bio personifikovan u vidu predaka, čiji se duh vraćao u kuću i štitio je od zla. Drugi smatraju da je Krsna slava nastala kao sećanje na pretka koji je prvi primio hrišćansku veru, odnosno na dan kada je pleme ili porodica kršteno.
Krsna slava je istovremeno i crkveni i narodni običaj.
Koji su to najvažniji slavski obredni predmeti?
Sveta vodica
Vodicu uz pomoć časnog krsta, sveti sveštenik uoči dana slave kako bi očistio dom od svakog zla. Tom vodicom, mesi se slavski kolač. Grančicom osušenog bosiljka koja je umočena u svetu vodicu, sveštenik blagosilja domaćina i ukućane.
Slavski kolač
Slavski kolač je neophodan ako slavite slavu. Mesi se od čistog pšenicnog brašna sa kvascem. Domaćica se trudi da kolač bude što lepše ukrašen, a na gornjoj kori se obavezno utiskuje četiri slova – Ic.Xc.Ni.Ka. koja znače Isus Hrist je pobedilac. Pored slova, česti motivi na slavskom kolaču su golubovi, cveće i krst.
Žito
Za kuvano žito se prebira zrno najčistije pšenice, a priprema se uoči krsne slave. U kuvano žito se često dodaju orasi, bademi, med ili suvo voće. Izmešano žito smešta se u tanjir i zaokrugljuje se nalik hlebu. Površina se ukrašava šećerom. Žito se pre slave prekadi crvenim vinom u crkvi i probaju ga svi ukućani i gosti.
Vino
Na krsnoj slavi neophodno je da se kolač i žito preliju crvenim vinom. Vino je jedan od osnovnih simbola u hrišćanstvu i simbolizuje Hristovu krv.
Slavska sveća
Za slavu se obično pali sveća od žutog voska. Samo paljenje sveće simbolizuje svečanost i radost slave.
Tamjan
Tamjan je mirišljava smola koja se pali pri slavskom obredu kako bi se oteralo svo zlo. Miris tamjana je veoma prijatan, a njime se kadi iznad slavske trpeze kao i u čitavom domu.
Ikona i kandilo
U svom domu trebalo bi da imate i ikonu svetitelja koga slavite. Na dan slave upalite i kandilo koje obično visi nad ikonom.
Jela i pića na krsnoj slavi
Pripreme za slavu počinju nekoliko dana pre, a pripremaju se raznolika jela u sladu sa mogućnostima domaćina. Obavezna su samo ona jela i pića koja su deo slavskog rituala, a to su žito, vino i slavski kolač. Međutim pored njih priprema se i svečani ručak. Kada vam dođu gosti prvo što se poslužuje je slavsko žito. Potom se nudi piće.
Kada je slava u postu, neophodno je pripremati posna jela, bez mesa, mleka i jaja. Najčešća posna jela su riba, kiseli kupus, posne pite od krompira, spanaća ili pečuraka, prebranac ili pasulj u drugim oblicima, kao i riblja čorba i raznovrsne posne salate.
Koje su to najčešće slave?
U Srbiji najviše ljudi slavi Svetog Nikolu, Aranđeldovan, Đurđevdan, Mitrovdan i Svetog Jovana.
Šta poneti na slavu?
Kada odlazimo u goste na slavu, domaćinima se najčešće na poklon donose vino i kafa, ali sve češće i čokolada i cveće.
Ukoliko nemate dovoljno mogućnosti da slavu proslavljate sa velikim brojem gostiju, sasvim je u redu da je obeležite u krugu svoje porodice, ručkom, pogačom, vinom i žitom. Pored domaćinstava, slavu mogu slaviti i grad i selo, kao i mnoge druge državne instituacije kao što su škole, koje obično slave Svetog Savu.