U sredu, 17. aprila, održana je promocija knjige Ivana Stankovića, (marketinškog maga, osnivača i predsednika agencije Communis), koja nosi naziv „Himalaji ili kako sam zavoleo more”.
Sam naslov knjige, na prvu loptu, vas navodi da pomislite kako je njegovo iskustvo sa planinarenjem, dovelo do toga da zavoli more, ali ne sudite po koricama. Knjiga koja će od početka do kraja da drži vašu pažnju i sa velikim iščekivanjem okrenućete svaku sledeću stranicu. Ovo nije samo priča koja vam predstavlja težinu, lepotu, uzbudjenje koje izaziva takav podvig, već je priča u koju je autor utkao svoje emocije, misli, psihološko-filozofske poglede na život. Sve uz dozu humora, i vrlo primetne samokritike.
Pored toga što ćete saznati i zamišljati kako izgleda ekspedicija penjanja na vrh od 6200m, čoveku koji se nikada nije bavio planinarenjem, shvatićete da autor ima hrabrost, odluku, želju i uzbudjenje da pohita odmah ka najvišem vrhu.
Interesantno je kako je svaki dan penjanja, nosio neko novo uzbudjenje, ali pre svega i spoznaju sebe, koju je autor podelio sa čitaocima, a te spoznaje i zaključci svakom čoveku mogu biti od koristi.
Pored velikog poslovnog iskustva, uspeha, pa padova i opet uspona o kojima priča u knjizi, Ivan otvoreno priča čitaocima i o svojim prioritetima i emocijama. Koliko u životu nije lako nositi se sa padovima, ili na samom planinarenju sa spuštanjima, koja su autoru teže pala od penjanja uz stene, tako i u životu, treba znati kako se ponašati kada doživite pad, ali i uspon. Autor to vrlo simpatično objašnjava, na njemu svojstven način.
Na promociji Ivan je napomenuo da nije psiholog, lajfkouč… ali u samoj knjizi pročitaćete zaista puno mudrih misli, zaključaka do kojih je Ivan došao penjući se na vrh Himalaja. Da li je do tih spoznaja, došao zahvaljujući svom životnom iskustvu, dodiru sa prirodom, dodiru sa opasnostima koje nosi ova avantura, ne znamo, ali ono što za sigurno znamo jeste da poseduje ličnu mudrost, koju je podelio sa nama tek nakon ove hrabre odluke. Takodje je rekao, da je u nekim trenucima razmišljao, šta mi je ovo trebalo, ali ja kao čitaoc sam došla do zaključka da mu je ovaj izazov mnogo doneo. Čovek je najjači kada pobedi sam sebe, a Ivan je to uradio.
Ostaje pitanje, kada bi vratio vreme, da li bi opet doneo tu odluku?! Mislimo da bi! Iz naslova knjige, shvatamo da će u buduće radje posećivati more, ali sagledavši Ivanov hrabar karakter, sa dozom neočekivanog, ne bi nas iznenadilo, da se opet uputi u neku sličnu avanturu. Na samom kraju priče, čitaćete dijalog izmedju dva lika, tj dijalog, Ivana br. 1 koji se zove Homo, i Ivana br. 2 koji se zove Duplex. Najneophodnija stvar za život, je priča sa samim sobom, što savršeno prikazuje autor knjige.
Dok čitate ovu priču, zaključićete da je Ivan u sebi zadražao duh dečaka, što i nije čudno, jer kreativan čovek, mora da ima bar nekoliko procenata dečijeg pogleda na svet.
Citiraću jednu rečenicu sa poledjine knjige:
„Stečeno iskustvo treba prenositi drugima jer čovek raste samo ako daje, sve ostalo su prazna priča i trčanje u krug. „
