Moj jastuk zna svašta,
i u njemu je sva moja mašta.
U jastuku su snovi moji,
a i zagrljaji tvoji.
Na taj jastuk naslonim glavu,
i po noći i po danu,
i popričam nekada sa njim,
kažem mu svašta,
i on mi sve prašta.
Nikada nije odao tajne,
iako nisam uvek činio stvari bajne.
Taj jastuk istrpeo je svašta,
zna i srećne i tužne trenutke,
zna za pesmu i za suzu,
zna za reč i tišinu,
i sa njim svaku noć, odem u tminu.
Milena Lasić
