Poprilično sam se zamislila.
Šta ide posle tačke? Zarez? Kažete ne bi trebalo.
Ja sam Milena. Imam 37 godina. Dobro.
Da li sam ja Milena? Kako se oseća Milena?
Dosta Milena! Lepo Milena! Nemoj Milena! Dobro!
Ja sam Milena i želela bih…
Znakom pitanja, pitam se, pitam te. Nedoumica, radoznalost, neznanje.
Znakom uzvika, radujem se, trazim pomoć, naređujem. Koliko je moćnije ovo dobro sa tačkom, nego sa znakom uzvika.
Sa tri tačke nastavljam, nekada u pravom smeru, nekada u pogrešnom. Tačka, tačka, tačkica, gotova je glavica, imaju smisla te tri tačke i kada crtam Čiča Glišu.
Sa jednom malenom tačkom sam sigurna, odlučna ili sam odsvirala kraj, ili sam jednostavno stavila tačku. Put do tačke je uglavnom dug, sa vremenom provedenim u ispitivanju, premišljanju, oscilacijama..
Ali izgleda da si sa tačkom uglavnom najviše u miru. I ispade da je manje, više. I tačka.
Dobro, dobro jasno je da najveću svrhu imaju te tri tačke, kada se postave u pravom smeru…
npr. kada crtaš Čiča Glišu 😊
I treba da budemo srećni sve dok smo u mogućnosti da na tu jednu tačku možemo da nadodamo još one dve, jer to je život…
I da, zaboravila sam, neko je ipak najsrećniji kada udari recku.
