Sedim sama u kafiću, a sto do mene, četiri muškarca. Počnem da ih slušam šta pričaju, jer što da ne.
Uglavnom znamo muške priče. Ako ne pričaju o kolima, sportu… tema su im žene. Logično, i ništa neobično. I tako osvrnuli su se na rezultate u košarci, imali su par saveta za Pešića, i kada su do kraja razradili taktiku finalne utakmice u košarci, prešli su na priču o ženama. Logično.
Pa kako koja prolazi ulicom, kreću komentari, vidi kakva je, odlično izgleda, ali ima malo jače kukove. Ova nije loša, ali je ravna kao daska. Ova ima super dupe, ali faca ružna. Ova je lepa, ali niska. Ova je lepuškasta, ali previsoka.
I tako čuješ razne zamerke, komentare, ponekada se i slatko nasmeješ. Ne od zlobe, već iz srca, jer komentari mogu da budu i duhoviti.
I dobro prihvatiš i shvatiš da je to tako, zapravo ne shvatiš, nego znaš, da muškarci ne zalaze u suštinu, nego se osvrću na vizuelne efekte žena. Realno je, jer za početak i ne mogu više od toga.
Osetiš se po malo loše, jer nije to baš muški, naći svakoj ženi manu. Zar ne?
Onda kazeš ček da pogledam njih, i shvatiš da preko puta tebe i nisu baš neki Apoloni. Ali dok slusaš samo ton… hm, pa, oni ipak mora da misle, da jesu.
Ako si malo labilnija, počneš sebi da tražiš mane, i setiš se da ako prekrstiš noge kako ne treba, izleteće ti celulit, jer su oni već na putu da te “ubede“ da su baš bitni i da znaju samo za savršenstvo.
I tako sediš, slušaš ih, i počneš u glavi da stvaraš sliku. Lepotica sa odgovarajućom visinom, lepim licem, lepom guzom, bujnim grudima, bez celulita, strija i svega što dame prati kroz život.
Pomisliš mora da je njihov izbor samo takva. Baš takva i nikakva drugačija! Kako oni teško biraju, traže dlaku u jajetu, ma baš su frajeri i po.
Dođeš kući, vrtiš taj razgovor u glavi, namažeš kremu za sušenje bubuljice, zakažeš masažu, popiješ čaj da smanjiš apetit…
I onda izađeš iz kuće i sreteneš ga za nepunih pet dana, od njihovog muškog elaboriranja slučajnih prolaznica.
Ide savršeno umišljeni Apolon ka tebi, sa visokim kriterijumima, čovek koji zna šta je estetika, držeći za ruku (devojku) koja je sve, ali ni nalik na ono o čemu su pričali za stolom u kafiću.
Dođeš kući, uzmeš čokoladu, da nadoknadiš ubijeni seratonin, i dođeš do one, da su muška usta uvek puna priče o ribama, pa otud i ribolovačke priče.
Zato je bitno, i kada ustaneš sa bubuljicom na sred lica, i hormonski urušenim samopouzdanjem, jer si u pms, da kažeš sebi, dobro jutro lepotice!
A muškom rodu je lako, jer im seratonin ne podiže riba, već je dovoljna i ribolovačka priča.
