Jednu od najvažnijih životnih lekcija smatram one situacije kada se nadmenost napumpa kao balon i na kraju pukne. Treba znati da taj balon obavezno pukne. Obično kroz to prođemo u mladosti. I? Da li naučimo tu važnu lekciju „Ne potcenjuj!” Da li se ikada naučimo da ne sudimo samo na osnovu onoga što vidimo, poredimo, osudimo, pocenimo tj procenimo?
Čini mi se da, ipak, živimo u veku naduvanog ega, etiketirane duše, površnog zaključivanja i poređenja.
Ako imate decu i vaspitavate ih u duhu „ako ja nisam mogla, ti ćeš moći, ako ja nisam imala, ti ćeš imati, ako sam se ja mučila, ti nećeš!” onda ste na pravom putu da stvorite malo uobraženo, razmaženo, nadmeno stvorenje.
Niko ne kaže da dete ne treba Vašu brigu i Vašu ljubav, pažnju, nežnost, ali često kao roditelji padamo u zamku da detetu olakšamo život bezgraničnom brigom, pa samim tim, trudimo se da mu ništa ne nedostaje i da ne mora za mnogo šta da se potrudi!
Ono što sam kao roditelj, žena, humano biće shvatila je da mora postojati ravnoteža u uzimanju i davanju. Ne mislim na ucenjivanje i druge svesne i nesvesne radnje roditelja da bi imali „savršeno” izdresirano dete. Takve bih da pitam, da li dete spremate za poslušnost i davljenje u osećaju krivice ako ne bude danas po Vašem, a sutra po nečijoj tuđoj volji?
Polako, moramo i sami da se izbalansiramo i budemo objektivni, svesni odgovornosti roditeljstva, pa da vaspitavamo i decu u duhu slobodne ličnosti koja zna šta je odgovornost, poštovanje, trud, zahvalnost, kao i samosvesnost i samopoštovanje. Treba stalno vaganje između „ja” i „drugi” sve dok se ne spozna jednoznačna vrednost istih, a u isto vreme nezavisnost istih u njihovoj biti… ma, tako nekako! Nadam se da ste me razumeli!
Dakle, cenim sve ono što nisam ja, a cenim i sebe!
Neću donositi isključive zaključke o nečijoj pojavi i njegovom životu!
Neću suditi drugome da bi moj ego narastao kao kuća jer „ja tako nikada ne bih”!
Neću prezirati ono što ne razumem ili što mi stvara neprijatnost, ili pak osećaj veće vrednosti u odnosu na to suprotno od mog shvatanja, stava ili iskustva!
A, eto, neću stvarati pretpostavke o nepoznatom, bolje bi bilo da se potrudim da saznam koren razloga tog nepoznatog!
Neću se porediti! Čemu, da bih dokazala da sam ja vrednija od drugoga? Nikada!
Postoje ti predivni šareni baloni koji nas zavedu posebnošću našeg bića, što je, samim postojanjem i datom šansom da živite nekako i podrazumevajuće, ali ne sa likom narcisa, srcem od kamena i šupljom glavom u kojoj obitava zlo!
Budimo ljudi, probušimo balone, probudimo ljubav i dobrotu u sebi! Tako je lepo biti čovek!
