Ispričaću vam priču. Nije moja, odmah da kažem, ali morate da je čujete, dobra je.
Moj tata je umro. Klasičan početak zabavne priče. Mnogo sam ga voleo, zato često odlazim na njegov grob. (Ne brinite, ide zabavni deo!) Uvek mu nosim cveće. I moja mama često ide na grob i uvek mu nosi cveće. Deda i baka još su živi i oni idu i nose cveće. Da takva takmičenja postoje, tatin grob bi sigurno odneo nagradu za lepo cveće.
Lepo. Samo mi nije bilo lepo kad bih pogledao susedni grob, na kome nikad nije bilo cveća. Umro je na Božić, imao je 37 godina, a niko mu nikad ne ostavlja cveće! U meni se probudio cvetni revolt, pa sam počeo da mu nosim cveće. Počeo sam da nosim cveće na grob čoveka koga nikada nisam video! Nisam to nikome pominjao. Mala privatna šala na sopstveni račun. Kad mu donesem cveće, činim svet boljim.
Znam da zvuči čudno, ali zamišljao sam da mi je bio prijatelj. Zamišljao sam stvari koje su mogle da nas spajaju. Možda smo išli u istu školu? Navijali za isti klub? Najzad sam probao da izguglam njegovo ime. Našao sam ga za deset sekundi! Žena mu nije donosila cveće zato što je ženu ubio! Na Božić! Prvo ženu, pa njene roditelje, pa se onda bacio pod voz!
Zato mu nikad niko nije donosio cveće – osim mene, naravno! Donosio sam mu cveće na grob svakih nekoliko nedelja! I tako dve i po godine!
Užasno sam se osećao. Nisam prestajao da mislim na tu ženu i njene roditelje. Osećao sam da im dugujem izvinjenje. Dobro, ne da nosim cveće svakih nekoliko nedelja, dve i po godine, ali jednom! Utvrdio sam gde su sahranjeni, odneo cveće, stajao kraj groba mrmljajući izvinjenje, kad je neka žena stala kraj mene. Htela je da zna ko sam i zašto sam doneo cveće na grob njene tetke, bake i deke?
Osećao sam se kao budala. Objasnio sam i ona je rekla da to jeste čudno, ali je lepo. Rekao sam, hvala, znam da je čudno – i pozvao je na piće! Neverovatno! Ali rekla je da! Posle dve godine, kad sam je zaprosio, opet je rekla da – zato što je ovo priča o tome kako sam upoznao svoju ženu.
Lepo – što bi rekao pisac.
Niko ne zna ko je. Potpisuje se sa asixthformpoet, što bi moglo da se prevede kao „pisac šeste sorte“. „Tviter“ nalog je otvoren u Velikoj Britaniji i na njemu se povremeno pojave priče u nastavcima.
Ispričala sam sve ovo zato što su dobri pisci svuda oko nas, zato što možda i vi želite da pišete. Kažem vam, možda u vama čuči dobar pisac i samo čeka da iskoči!
Preuzeto iz 10. broja časopisa „Ah, ljubav“.
Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina „Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.
