Spremanje za put, tj godišnji odmor, tačnije odlazak na more, je prava milina. Posebno ako se ide sa malom decom, porodično.
Krećemo od pranja odeće koju nosimo, ali bitno je da je operemo na vreme, jer treba da bude suva do polaska na put. Ok, računamo leto je, biće to čas posla suvo, kada evo, najavljena je superćelijska oluja. Dobro idemo dalje. Sledeća stavka, pakovanje kozmetike i ostalih potrebština. I to smo završili. Sledeće je obavezno pakovanje lekova. Jer ipak leto, stomačni virusi, različiti ujedi od raznovrsnih insekata, sunčanica, mučnina i sve lepote godišnjeg odmora. Pasoše i dokumenta smo pripremili, samo deset puta proverili da li su u levoj pregradi, plave torbe. Novac je tu takođe, jer letovanje i na letovanju uglavnom sve ozbiljno košta. Ako idete sa malim detetom, obavezne su neke grickalice za usput, voda, naravno i za male i za velike, jer su velike vrućine, a pumpe možda dugo neće biti usput…
Ovo sve pričam kada idete kolima, a ništa slađe nije ni avionom. Možda je i gore, jer tu se nadaš da si na destinaciji za otprilike dva sata, ali obrni okreni, gužva na aerodromu, let kasnio, autobus trebao da vas preveze do smeštaja, pa umesto za dva, za nekih šest sati ste na moru. Nije loše, a može i gore.
Elem, krenuli smo na put. Taman lepo vozimo, razvili odgovarajuću brzinu, nekom se pripiškilo. Ok, stajemo. Nastavljamo dalje… Dete je pomalo ogladnelo i poželelo grickalice, ali one su greškom u kesi, koja je u gepeku, ok stajemo. Prešli smo 40km, šta je problem i da treći put stanemo. Lepo je počelo putovanje… na sve liči, ali na odmor, ne. I tako mi se vozimo, došli do granice, srećni, presrećni, ali ups.. opet nešto ne štima, kolona velika, čeka se u redu bar sat vremena. Pa šta, šetaćemo pored kola, i mahati vozačima na plus 40C, baš je i simpatično to čekanje.
Idemo dalje, stigli smo na more, lep smeštaj, povadili stvari iz kofera, složili sve po ormanima, idemo na plažu. Dete hoće u more, hoće iz mora. Deca se igraju u pesku, ajmo, trk kod njih. Au vruć pesak, daj papučice. A sada trk do torbe koja je pored ležaljke, ožednelo se… i tako svaki dan, svih deset dana, kao da pustiš ujutru traku od juče na repeat.
I tako dlanom o dlan, prođe godišnji umor. Vreme je da se kreće. Opet jovo nanovo, pakuj kofer, u povratku gužva na granici, u putu fiziološke potrebe, piški, kaki, pij, jedi, sve u svemu stani kreni. Stigneš kući, i kažeš onu čuvenu, home sweet home ili dome slatki dome.
Pomisliš kako je došlo vreme, da se odmoriš ko čovek od godišnjeg odmora, ali ne lezi vraže. Raspakuj kofer, operi pet tura veša. Prostri i nadaj se sunčanim danima, da se sve brzo osuši. Složi odeću po ormanima, vrati lekove na mesto, spakuj kofer, i raduj se što je sledeći odlazak na more, tek za godinu dana.
