Gde ćeš za Novaka? Osim što je iritantno, pitanje je i sugestivno – za novu godinu se negde mora ići. Stoga ne čudi pojava nategnutih odgovora u maniru holivudskih zvezda, koji kriju ili preuveličavaju pravo stanje stvari.
- U krugu porodice (sedenje kod kuće).
- Još razmatram sve opcije (planiram da nemam plan).
- Daleko, daleko (neka obližnja zemlja, recimo Mađarska).
Ako pitanja ne stvaraju dovoljan pritisak, tu je čuvena parola “kako počneš novu godinu, takva će ti biti” koja je u mom slučaju apsolutno neistinita. Da je zaista tako, nekoliko uzastopnih godina provela bih u prejedanju ruskom salatom, a jednu u grljenju sa nepoznatim čovekom u kafani kod Doma omladine. U oba slučaja (pitanja i parole) reč je o klasičnom hajpu čija je svrha da neku, relativno običnu, situaciju predstavi kao izuzetnu. To samo po sebi ne mora biti negativno, ali može da iznedri nerealna očekivanja – od nove godine, od sebe, od života.
Restartujte memoriju, prisetite se novogodišnjih odluka koje ste nekad davno doneli i procenite ih sa distance vremena. Da li su bile realne i da li ste ih ispunili?
Kladim se da niste, bar ne sve. Ne zato što ste besmičmenjak bez karaktera. Ne jer vam je najluđa noć počela na pogrešnom mestu i pokrenula rolerkoster neuspeha, oduzevši vam sposobnost da ispravno rasuđujete (recimo da, umesto u kafanu kod Doma omladine svratite u teretanu) i uredite život prema buletima sa decembarskog spiska. Razlog je jednostavan: nema ničeg odlučujućeg u novogodišnjim odlukama. Nema, uglavnom, ni odlučnosti već samo trenutnog entuzijazma koji zatreperi na horizontu naših želja i planova kao vatromet 31. decembra, ostavljajući mrak saznanja – da je sve isto.
Bez obzira kakvo je ludilo bilo veče pre, 1. januara budimo se kao ista osoba, sa istim manama i istim problemima (doduše ne sa istim stanjem na računu, jer praznici su vreme čašćavanja). Nakon spoznaje obično sledi period hibernacije – a za one sa sporijim metabolizmom i gojenja. Zatim se, polovinom januara, vraćamo polako na fabrička podešavanja. Kada imamo snage za ispunjavanje rezolucija, nemamo vremena, i obrnuto. Ideja o promenama, doduše, postoji, desi se čak da nešto i započnemo, ali ti napori nikad ne kuluminiraju istinskom transformacijom.
Velike ideje, veliki planovi, a nikakvi rezultati. Zašto?
Činjenica je da novogodišnja noć i novogodišnje odluke imaju nešto zajedničko, a to je da ni najmanje ne utiču na budućnost. Nema nikakve čarolije koja proždrljivca transformiše u asketu, što ne znači da ovaj to ne može postati.
Ako vam se ta vaša sadašnja verzija ne dopada u svim aspektima, moguće je (i poželjno) da je menjate. Ali da biste dublje pronikli u istinu i unapredili svoju ličnost kako biste bili bolji i za sebe i za druge, potrebno je vreme. To je proces koji traje dok trajemo i mi.
Da li nova godina može da posluži kao pokretač za suočavanje sa samim sobom? Može, pod uslovom da ste zaista spremni za taj, često neprijatan susret. Za mnoge od nas, odluke – pogotovo novogodišnje – su momentalni bravado, maestralna slika budućnosti za koju nemamo ni pribor ni tehniku ni dovoljno nadahnuća. Zato je moj predlog da budemo mudriji.
Da ne podležemo hajpu. Opustimo se i uživamo. Bez obzira da li slavimo kod kuće, pardon u krugu porodice, ili u dalekoj Budimpešti, nova godina je radosna sve i da veče nije onoliko ludo koliko smo zamišljali. Sutradan nećete biti novi vi. U najboljem slučaju, napravićete prvi korak ka transformaciji u to bolje biće. Što je više nego dovoljno, jer mali koraci imaju prednost nad velikim odlukama koje se lako donose, ali teško ispunjavaju. Kad smo kod ovoga, sastavite famoznu listu ako baš morate ali vas preklinjem da je ne objavljujete na mrežama jer nikog ne ushićuje što vi u januaru krećete u teretanu.
I još nešto… Ništa ne garantuje da će 2022. biti godina vašeg života. Ono što ja mogu da vam garantujem na osnovu svog iskustva jeste da to gde ste se zadesili u ponoć ne znači mnogo. Život nije sitkom, pa ni nova godina nije trejler. Da kojim slučajem jeste, poželela bih da ovo bude najbolja sezona ikada, sa manje tragičnih obrta i više onoga što nam je svima potrebno – smeha.
