Ah, putovanja! Kako moja duša čezne!
Mislim, svaka čast ko može da iskusi i letenja i ronjenja, zavlačenja i svlačenja (ovo je neka slučajna rima) pa istraži sva ona neverovatna mesta za kojima većina žudi. Nude nam se slike, duh, atmosfera egzotičnih krajeva, istorijskih mesta, zavodljivih gradova, savršeno očuvanih prirodnih lepota…
Biti tamo negde, videti, osetiti, iskusiti nešto novo, pa to je san svakog avanturističkog duha! Pitanje je kako ostvariti željeno? Pitanje koje ne važi samo za putovanja, sada za većinu, već i za neke svakodnevne, domaće destinacije preživljavanja.
Kako platiti račune, kako kupiti osnovne stvari za svakodnevni život? Knjige, odeću? Kako kupiti zdravlje? Koliko vredi prosečan život u svetu reklama, manipulacija, laži? Koliko vredi „bal pod maskama“ gde se poništava vrednost osmeha i zagrljaja?
A, joj, pa da! Hleba i igara i efekat carevog novog odela, to je rešenje! Ma, nama je lepo u životu sa mizernim platama, nepravdama, ucenjivanjima, nepoštovanjem, ma, nema veze, sutra će biti bolje, a sada tako mora, jer, tako su rekli u vestima, tako nas ubeđuju preko reklama, tako nas uveravaju autoriteti naših života, gurui, lajfkaučevi, stručnjaci!
Sve postaje onlajn! Jednostavno na klik, pa, ne moraš ni da izlaziš iz kuće! Još samo da nas ubede da smo lampa ili nameštaj, da postanemo ljudsko biće kao dekoracija neljudskom, u svakom smislu!
Staniiiii! Koči! Ej, ljudi, šta je ostalo od tog našeg ljudskog! Čoveče, ima li te?
Osmeh, ljubaznost, poštovanje, pristojnost, plemenitost, empatija, pa to je tako jednostavno! I to su početni koraci u novo ja. Čemu prezir prema nasmejanom i dobro raspoloženom biću u nama? Svojom svetlošću spasavamo sebe i druge oko sebe.
Pa najveća avantura je istraživanje sebe! Pođimo na tu destinaciju! Javimo se precima u nama, pozdravimo ih sa poštovanjem, zagrlimo to dete u nama, hajdemo u daleke i neistražene predele naše podsvesti, suočimo se sa strahovima, ne odbacujmo radost i zahvalnost, iskoristimo ono što nam je dato da živimo na najbolji mogući način! Istražujmo sami sebe najhrabrije što možemo i zaronimo duboko i dovoljno daleko, jer samo ono u nama dovoljno daleko je sigurno naše i najvrednije!
