Lajfkoučing, pozitivna afirmacija, dobra vibracija, nežno prema sebi, ja sam super, i sve je super, i biće sve super! Svaki dan, mi iskoči neki video sa takvom pričom. Toliko da mi to uopšte više nije super!
Pitam se samo da li ti ljudi, imaju nekada neki problem. Imaju, ali su iz njega izašli , i oni su super i sve je super!
Drago mi je da je tako, ali ehej, za promenu, za rad na sebi, potrebno je vreme. Za srećne okolnosti, zadužen je univerzum. Za nesrećne, takodje. A da li ćemo mi iz njih da naučimo nešto, i izadjemo srećni, do nas je. Ja ne mislim da iz loših okolnosti, možeš da izadjes srećniji, već naučeniji, iskustveniji!
Kada kažem naučeniji, mislim na neke nove segmente života u našem sazrevanju, koje mnogima manjkaju. A to su strpljenje, vera, spoznaje sebe na dubljim nivoima, ali nije tu nije neminovna sreća, tu je neminovno vreme i rad na sebi.
Sledeca stvar, očekivanja. Očekivanja su ta koja prave često od nas srećne i nesrećne osobe. Ja sam srećna kada u miru pijem svoju jutarnju kafu, a neko je nesrećan i na obali mora, dok pije koktele i hlade ga tri crnca.
Idemo dalje, zahvalnost. Realno je da smo zahvalni dok smo zdravi mi, i oni oko nas, ali realno i ljudski je da budes nekada i ljut. Samo da ljutnja dugo ne potraje, jer njom ne štetiš nikom drugom, osim sebi.
Znači čovek u skladu sa svojim mogućnostima i svojim karakterom, sebi kreira, sreću!
Ali ta konstanta i agresivna pomama za srećom, koliko vidim pravi i mnogo nesrečnih mladih ljudi. Jer se brkaju lončići, možeš danima da ponavljaš pozitivnu afiramciju, kako nas lajfkoučevi uče, da npr. želiš poršeom da ideš na posao, a neminovno je da udješ u graski prevoz, i eto ti već muke i nesreće.
Samo realno, sa trudom za bolje, sa trudom da u skladu sa svojim mogućnostima i datim okolnostima praviš sreću, jer sve ovo ostalo više unesrećuje, nego sto usrećuje.
