Kako mi idu godine, pojavljuju se i po koje bore. Na mom licu dominaraju, kako bi stručno rekli estetski hirurzi, nazolabijalne bore. E sada kako je trend biti osoba bez bora, i ja se zaletim, pa odem pred ogledalo, malo povučem obraze, i kao uuu vidi, ovako sam lepša. Ma ne samo lepša, ovako sam, mladja. I onda, sednem, razmislim i shvatim, ako počnem da se punim botox i peglam sada, do nekih kasnijih godina, daće Bog da ih dočekam, što bi rekli Bože zdravlja, izgledaću kao punjena patka. Ne dopada mi se ta činjenica. Onda opet sednem i razmislim, šta je moja budućnost, a i budućnost svih nas? Pa, jednostavan i tačan odgovor je, starenjeee. Ne znam još nikoga ko je kao Bendžamin Baton išao unazad. Koliko god strašno zvučalo to činjenično stanje, stanje starenja i nadolazećih bora, u stvari shvatih da je to i najbolja moguća stvar koja može da mi se desi. Zašto? Pa zato što je mnogi nažalost nisu ni doživeli.
Ok, znači na mom licu će biti dominantne te bore oko usana, nazolabijalne, i verovatno po koja oko očiju, ali ej čoveče, ili ej Milena, super stvar je što su one nastale od smenjanja.
Hvala Bogu da nemam onu mrštavicu, namćor boru, izmedju obrva. Nije da je nemam zato što se nikada ne ljutim, nego zato što me brzo prodje. A i svaku svoju ljutnju izbacim brzo, kroz logoreju, pa me izgleda mrštavica zaobišla. Ona je za one često ili trajno namrštene.
I da se vratim na ove moje… nastale su znači od smejanja, i koliko god da mi nisu bas mile, kada se setim kako su nastale, odlučim da ih gajim sa osmehom, ne bi li ih pojačala još malo.
Ali da budem iskrena, do smejanja je nekada dolazilo i na nervnoj bazi, nekada i od panike, nekada od prikrivanja tuge. Nije osmeh uvek pokazatelj zadovoljstva, i već kada pričamo o tim slučajevima , mogu ih nazvati i nazolabilnim borama. Ma nema veze, kakve god da su, sve dok ne upadnem u iskušenje, da se mic, po mic, non stop bockam botoxom, jer onda više nisam ni nazolabilni tip, nego potpuno labilni.
I za kraj, citiraću dobro poznatog Vudi Alena:
“Svoj sledeći život želeo bih da proživim unazad. Počneš mrtav, a onda izađeš na put… Zatim se probudiš u staračkom domu osećajući se bolje svakim danom. Izbace te odatle zato što si previše zdrav; odeš i podigneš svoju penziju, a kada počneš da radiš dobiješ zlatni sat i žurku za svoj prvi radni dan. Radiš 40 godina dok ne postaneš dovoljno mlad da se povučeš s posla. Nakon toga počneš da izlaziš, piješ, postaješ generalno promiskuitetan i onda si spreman za srednju školu. Onda polaziš u osnovnu školu, postaješ dete, igraš se… Nemaš odgovornost, postaješ beba sve do rođenja. A onda, svojih poslednjih 9 meseci provedeš plivajući u luksuznom spa centru. Više prostora svakim danom i onda, gle čuda… Skončaš kao orgazam…”
