Autofagija je specijalni način ishrane, odnosno posta koji ima mnoge benefite po zdravlje. Poznata je i kao post dijeta, a otkrio ju je japanski biolog Jošinori Osumi koji je 2016. godine dobio i Nobelovu nagradu za medicinu. Mnoge druge dijete, kao što su hrono i keto dijeta nastale su po uzoru na autofagiju.
Autofagija je izuzetno popularna poslednjih godina, a praktikuju je mnoge poznate ličnosti i sportisti, među kojima i Novak Đoković.
Šta je to autofagija i koji su njeni benefiti?
Autofagija predstavlja metabolički proces koji nastaje u organizmu nakon 16 sati gladovanja. U toku perioda gladovanja ćelije počinju da uništavaju nepotrebne i oštećene delove, kako bi obezbedile energiju.
Na taj način se uništavaju i kancerogene ćelije, pa samim tim autofagija štiti od bolesti, prekomerne težine, a usporava i starenje. Autofagijom se poboljšava i imunski odgovor na virusne, bakterijske i gljivične infekcije. Studije pokazuju i značajnu ulogu autofagije na pospešivanje kognitivnih funkcija i strukture mozga, rast ćelija srčanog mišića, kao i zaštitu DNK i nervnog sistema.
Kako se ona primenjuje?
Proces autofagije počinje da se pojačava kada se smanjuje unos hrane, odnosno kada započnemo proces posta. Autofagija zato podrazumeva različite cikluse gladovanja od po nekoliko sati svakog dana.
Najčešće se koristi princip 8:16, koji podrazumeva da se tokom osam sati uzima hrana, a da se nakon toga, narednih 16 sati posti, odnosno gladuje. Potrebno je međutim da se unosi dosta vode, a u obzir dolaze i čajevi i kafa bez šećera i zaslađivača.
Šta treba jesti tokom sati kada konzumiramo hranu?
Kako bi se imunitet ojačao potrebno je voditi računa i o hrani koja se konzumira tokom 8 sati. Ishrana treba da bude raznovrsna i bogata proteinima, mineralima, vitaminima i ugljenim hidratima. Meso ne mora da se jede svakog dana, a dobro je jesti ribu, morske plodove, jaja, integralne žitarice, mahunarke, voće i povrće. Od masti je preporučljivo koristi maslinovo ulje ili ulje od koštica grožđa, avokada i kokosa.
Preporučljivo je unositi i minimalnu količinu mlečnih proizvoda, a po mogućstvu izbegavati mleko. Umesto njega dovoljna je čaša jogurta dnevno ili komad sira.
U ishranu, tokom 8 sati u toku dana, korisno je uvesti i bademe, lešnike, orahe, kikiriki i ostale koštunjave plodove. Međutim, oni se jedu u propisanim količinama koje su srazmerne veličini ljudske šake.
Svakako treba izbegavati i testeninu, šećer, kolače, sokove i mesne prerađevine. Pored ishrane, autofagiju ubrzava i redovna fizička aktivnost.
Kome se ne preporučuje autofagija?
Ovaj način ishrane nije preporučljiv za sve. Trudnice i dojilje ne bi trebalo da primenjuju principe autofagije, kao ni osobe koje boluju od dijabetesa, deca u razvoju i pubertetu.
Pre započinjanja autofagije, svakako je preporučljivo da se posavetujete sa lekarom.
